Jučer sam dobila ogroman nalet inspiracije da snimim neki random video i kažem sve ono suprotno što nas ”uče” na instagramu kako bi povećali prodaju proizvoda, usluge, slično. Prati ponašanja ljudi, prati kad su najaktivniji, prati kad idu spavat, kad se dižu, kad jedu, kad ****, da ne psujem sada. Pa nemaju fokus. Pa im se ne da gledat. Pa samo skrolaju. Pa radi plan objava. Pa neka bude lijepo, moderno, žestoko, neka pozove na akciju, neka POŽELE da imaju to sve što ti nudiš. Ali u svemu tome ti MORAŠ ostati autentična, samo prati tih 152 pravila i nemaš brige. :/

Ja neću.

Ja ne mogu.

Umara me, ne volim pravila, ne volim to sve što se promiče.

Ja želim bit svoja, moj profil je moja kuća i radit ću kako ja želim.

Neka ne postanem viralna, neka nemam puno pratitelja, neka ne prodam brdo knjiga.

Nema veze. Možda biti svoj postane viralno s vremenom.

I tako sam ja snimila taj video, rekla neke stvari koje su ljudima bile urnebesno smiješne, dobila brdo komentara od ljudi da se i oni tako osjećaju i da je super što sam to rekla.

Prijateljica jedna je napisala – DA, TO SI TI, TAKVE STVARI SNIMAJ.

I ja shvaćam.

Pa ja nikad nisam bila dobra u praćenju pravila. Ne volim autoritet. Ne volim nametanja kad ja znam za sebe što je najbolje.

I još sam umjetnička duša.

Pa ne možeš (druže) umjetničkoj duši reći da stavi raspored objava, da stavi u određenoj boji, da se mora ukalupit, da mora sve na fino, lijepo, smireno, divno, poslušno.

NE IDE TO TAKO kod nas umjetnika. Mi smo malo onako, drugačiji. Malo blesavi. Svoji. Nas zaboli kurac.

Mene zaboli kurac.

Odbijam sva ta pravila i od sada na dalje stvaram kompletno svoja pravila.

I to sam rekla, eto možemo dalje.

Grlim vas,

Stela