Treća knjiga trebala je izaći do Dana žena 2026.

Neće, jer ja sam imala jedne planove, Bog druge.

Završila sam ju jučer, po drugi put, konačno. Dodala sam što sam trebala u vezi tate, plakala sam i pisala, izabirala sam slike koje će biti unutra. Dopisala sam sve što je trenutno spremno da izađe. Vjerujem da će još toliko toga izlaziti u vezi njega kroz dane, mjesece, godine. Ne znam jesam li već to napisala ovdje, ali toliko je teže kad ti netko umre a nisi u čistim odnosima sa tom osobom. Danas sam imala užasno težak dan, sestra je poslala nešto što joj se dogodilo na jednom rođendanu, dotaknula ju je jedna pjesma, rasplakala se i toliko rastužila. Kad je išla doma, u autu je počela svirati pjesma ”Ne plaći dušo”, od Zlatka Pejakovića. Tad se rasplakala još više, jer se to tata javio. To je njegov pjevač. Sestra nam je to poslala u grupu, i od tada se blago rečeno raspadam. Išla sam šetat sa frendicom i cijelu šetnju prešutjela i tiho plakala.

Muči me to što većinu vremena nisam svog tatu shvaćala ozbiljno.

Toliko puta sam ga uzimala zdravo za gotovo.

I znam da se ovo možda čini čudno, ali da shvatite, trebala bih krenuti od djetinjstva, a sada zaista ne mogu…

Ja znam da se on ne ljuti. Ja znam da je on sada čista ljubav i ne želi da si zamjeram, ni ja niti sestre.

Ali šta da radim, ja sam na zemlji, i još malo ću se ubijat s tim zašto nisam bila bolja osoba prema njemu.

Krenula sam pisat o trećoj knjizi, a počela o njemu… ne mogu ni drugačije kad mi je on 23h u glavi.

Uglavnom, uvijek se ljutio na mene što nisam pisala o njemu. Evo, morao je umrijeti da počnem.

Oprosti mi Bože, izgleda da sam prokleta kao i sav ostali narod.

Tata, treća knjiga je posvećena tebi.

Ti ćeš biti sretan, ljudi će trošiti pakete maramica, a ja ću radit ono što mi najbolje ide – prenosit ću emocije na papir.

Ali zato sam tu, da pišem o teškim temama, da si pomažemo kroz njih, da se povezujemo kroz njih, i da pokazujemo primjerom da je ranjivost ogromna snaga.

A da, prije nego završim sa tekstom, želim vam još napisati da sam napravila planner koji nije planner, i izlazi u prodaju oko 10.02. Nije vezan za godinu i mjesece, znači ne istječe nam vrijeme, ne žurimo nigdje, nemamo sto ”to do” lista. Moj planner se zove (ne)planner, i napravila sam ga za sebe.

I za ljude poput mene.

Prvo moja sloboda, moj ritam, moja pravila, moje usporavanje, moje ubrzavanje – pa onda sve ostalo.

Prvo moja ”I wish lista”, onda ”to do” lista.

Pišem više o tome drugi puta.

Nakon zadnjeg teksta pokazali ste mi da i dalje čitate tekstove ovdje, a mislila sam da sam ”ugašena” jer jako dugo nisam pisala. Hvala vam dragi ljudi, većinom ni ne znam kome se obraćam, ali uvijek osjećam da se obraćam onome kome trebam.

Netko me poslao vama.

Vi ste poslani meni.

Grlim,

Stela