stvorila sam nešto novo

što nije moglo čekat

Riječi su rekle da moraju van

da imaju svoje ljude kojima žure

rekla sam – u redu

idemo stvoriti nešto što dira

još malo jače

još malo dublje

uzmimo maramice

pripremimo se za istinu

ljutnju i oproštaj

žao mi je narode

dosta je šutnje

Dragi ljudi, nisam osoba od digitalnih proizvoda, ne kupujem ih, ne osjećam ih. Volim papir i olovku, miris knjiga, volim osjetiti energiju stranica. Zašto onda sada digitalno od mene? Ne znam. Jedna osoba mi je dala ideju. Donijela sam jednu od najvažnijih i najtežih odluka u životu prije desetak dana, i samo jedan dan Inspiracija je došla i rekla ”hajde, piši, imamo toliko toga za reći, ovo nekome treba.” I šta ću, poslušala sam. Pisala sam 4 sata bez prestanka, ponovno kao da ruke nisu moje. Tekstovi su išli goli, sirovi, duboki, bolni. Dok sam pisala neke, plakala sam. Čistila sam se. Opraštala sam se. Na neke sam bila ljuta. Ali evo, stvorila sam nešto novo što ću podijeliti sa vama. Naime, ovo je zbirka koja je puno intimnija i nije za sve. Tekstove iz ”Neizrečenih misli” neću dijeliti na društvenim mrežama i ovdje na blogu. Ti tekstovi su posebni, samo za one koji su dovoljno odvažni, emotivniji, koji žele više kroz moje riječi.

Ako si ti jedna ili jedan od njih, javi mi se slobodno.

”Neizrečene misli” šaljem u pdf-u u mailu, promo cijena 7 EUR.

I spremam toga još.

Ovo je samo početak.

Grlim vas.