Premalo govorimo da nam je stalo.

Premalo hvalimo. Premalo podržavamo.

Premalo primjećujemo. Premalo volimo. Premalo grlimo.

Sve nekako na kapaljku i sa oprezom.

Čega se bojimo?

Odbijanja? Neprihvaćanja?

Ako dajemo da bismo dobili, na krivom smo putu.

Je li to ljubav?

Koliko dana i godina mislimo da ćemo biti ovdje i imati vremena za sve zagrljaje?

Svako sutra se rađa zbog nas i svako jutro nas čeka?

Razmisli dvaput.

Koliko često želimo reći da nam je stalo pa razmišljamo dva puta i odustanemo?

Bojimo se da će se to protumačiti kao slabost.

Jer jaki su oni koji ne pokazuju emocije. Tako su nas učili.

Pa svi puknemo sa vremenom. Jer smo učeni krivo.

Premalo ljubavi je uvijek premalo.

Previše ljubavi ne postoji.

Previše zagrljaja ne postoji.

Previše pohvala ne postoji.

Pohvalite nekoga danas.

Zagrlite nekoga danas.

Zahvalite nekome danas.

Volite nekoga danas.

Volite sebe danas.