Zlatni kavez

Valjda svo to crno je moralo izaći iz kože

A ustalilo se na toliko dugo godina

Da je poprimilo boju duge i miris smijeha

I više nije znalo da li je maska ili stvarnost

Kada je kavez pozlaćen zatvor je ugodan dom

Ali je jakost odlučila biti slaba

Domina je ranila samu sebe

I Mjesec i Sunce su izvirili iz duše

Neznajući da su bili zatvorenici

U divnom zlatnom kavezu

Sa otključanim vratima

Tako lako nam je biti zatvorenikom

Pa i ljubav zaključamo duboko

Opiremo se životu, izazivamo sudbinu

Sada te shvaćam dušo crna

Zlatni zatvor je i dalje zatvor

Još toliko života u svakom danu postoji

Šteta bi bilo da nastavimo budni spavati

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d blogeri kao ovaj: